Kuća nije dom bez porodice

To read this article in English, please click here.

“Rešila sam da ću kad porastem sama čuvati bebu,” rekla je osmogdišnja ja na šta je moj tata dgovorio: “Dobro, ćero, ako tako želiš, ali zar ne misliš da bi bilo lepše da ta beba ima oba roditelja? Vidiš kako mama i ja zajedno brinemo o vama. Lakše je kad se podeli, kada dvoje zajedno rade na nečemu kao tim”.

Verujem da je bio u pravu. Pravo je bogatstvo i, u današnje vreme slobodno mogu reći sreća, rasti u zdravoj porodici. Kako odrastam, sve više shvatam značaj porodice, ne od rođenja deteta, već i pre toga. Pošto nisam roditelj, nisam baš najpozvanija da pričam o vaspitanju, a i nije mi cilj da pametujem. Upoznala sam razne porodice u svom životu i znam da moja nije savršena, ali je volim i srećna sam što je imam. Zapravo, imam ih više, tri da budem precizna, i u svakoj sam naučila toliko toga.

Zahvalna sam roditeljima što me nikad nisu sputavali u ostvarenju želja i snova i što su uvek bili tu da me podrže u čemu god je bilo potrebno. Možda se nekad nisu slagali sa mojim odlukama, ali su mi verovali dovoljno da mi dozvole da idem svojim putem i uvek su bili tu da me podignu kad padnem ili poguraju kad počnem da oklevam. Zbog njih, pre svega, ja sam ovo što jesam danas. Oni su me naučili da moram da se staram o sebi jer niko drugi to neće uraditi umesto mene, a i ako ja nisam zbrinuta, neću ni drugima moći da pomognem. Roditelji su mi pružili osnovu da se razvijam i postanem snažna, samostalna i sposobna devojka koja može skoro sve što naumi, ako se dovoljno potrudim. Sa 14 godina, otišla sam u srednju školu, 150km daleko od njih jer su mi rekli: “To je tvoja odluka. Mi smo naše školovanje završili onako kako smo mi mislili da je najbolje. Sama biraš svoj put jer ćeš ti njime ići”. Upoznajući razne porodice, bolje i gore od moje, shvatila sam koliki je blagoslov imati roditelje koji su ti podrška u životu.

family, porodica

Sa 16 godina, otišla sam na program razmene u Sjedinjene države i godinu dana provela u američkoj porodici. Oni su sada moja porodica, moji “američki mama i tata, sestre i brat”. Da sam mogla da biram, ne bih izabrala porodicu koja je sličnija mojoj pravoj porodici. Uz neznatne razlike, moja američka porodica razlikovala se od moje prave samo po tome što ne govore istim jezikom. Merlerovi su se potrudili da se ni u jednom trenutku ne osetim usamljeno ili viškom i ja sam im jako zahvalna na tome. Uz njih sam naučila da ne moraš deliti nečije gene da bi se osećao kao da tu pripadaš i da su te oni odgajili. I dan danas razmenjujemo poklone, čujemo se na razne načine i smejemo zajedničkim trenucima, kojih je sada znatno manje, ali su dragoceni.

family, porodica

Ove zime, provela sam odmor u Valensiji. Rešila sam da odem u školu španskog i poboljšam svoje znanje jezika dok u isto vreme učim nešto o španskoj kulturi. Zbog toga sam izabrala da umesto u hotelu, domu ili hostelu budem u porodici tih osam dana. Porodica kod koje sam odsela bila je fantastična. Maite i Andres imaju divnu porodicu i bilo je jako zabavno provoditi vreme sa njima. Uživali smo u večerama koje je Andres spremao i čaju koji sam ispijala sa Maite svake večeri. Najzabavniji deo bio je to što sam mogla da se šalim sa njihovim dečacima iako moj španski nije bio dovoljno napredan za svakojake šale. Iako sam bila sa njima samo 8 dana, već nakon prvog dana, osetila sam se delom porodice.

familia, family, porodica

I tako, sa 26 godina, imam tri porodice koje mogu zvati svojom i predivne roditelje, braću i sestre koje ne razlikujem mnogo od Mice (rođene sestre). Ja i dalje uživam u ispijanju kafe sa roditeljima ispod oraha u dvorištu i još uvek ne odustajem od “prepirke” sa američkim tatom svaki put kad me nazove komunistom. Srećna sam što su mi mlađe sestre odrasle u sposobne devojke i što sam dobila dva mlađa brata koji će odrasti u predivne momke. Porodica je blagoslov. Nemojmo je uzimati zdravo za gotovo jer roditelji neće zauvek biti tu. Čuvajte svoju braću i sestre, ne samo u srcu, već i u svakodnevnom životu jer će vam oni biti jedino što ostaje onda kada mame tate više ne bude bilo. Nadam se da ću kada i sama budem bila majka moći svojoj deci da prenesem bar deo onoga što su mene roditelji naučili za sve ove godine.

U susret uspešnoj radnoj nedelji, pozdravljam vas sa osmehom na licu.
Sneža

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s